Sećaj me se

Sećaj me se kada zora bela

Sunce u svoj dvor začaran vodi;

sećaj me se dokle ispod vela

srebrnoga noć snivajuć hodi;

uzdrhtiš li kad te zadovoljstvo zove

ili senka mami u večernje snove,

čuj iz tamnog granja

glas kako odzvanja:

Sećaj me se.

Sećaj me se kad volja sudbine

zauvek te rastavi od mene,

kad od tuge,godina,daljine

ovo srce očajničko svene.

Za moju se tužnu ljubav ti pomoli.

Šta su prostor ili vreme kad se voli!

Dok je moga srca

večno će da grca:

Sećaj me se.

Sećaj me se kada slomljenoga

srca budem u san večan pao;

sećaj me se kad vrh groba moga

cvet usamljen bude nežno cvao.

Videti me nećeš;ali neumrlim duhom

Ko verna sestra ja ću da te grlim

Čuj u noćnoj tami 

Glas ko jecaj sami:

Sećaj me se...

Alfred De Mise