Suviše sekundi, minuta, dana i noći nas deli

da bih te ponovo sreo onakvu kakvom si bila

Mnogo je drugih nekih priča, slika i ljudi u tebi,

da prepoznati bih te smeo onakvom kakvu te znam

A, ja, onaj isti sam pod krošnjom drveta već opalog lišća

onaj strpljivi što pod oblakom, suncu se uzalud nadati ume,

koji zna da večnost pauza nije, i da početaka novih nema,

onaj što na raskrsnici bespuća se na put nevoljno sprema…..

Milan Komnenić